Radoznalost. (Ovu pesmu je napisala moja baka i posvetila meni kad sam bio mali)

Mali Marko svoju baku
Uvek nešto pita.
Šta bi drugo, malecak je,
Ne ume da čita.

Kopa baka svoju baštu,
A on joj prilazi.
Pa sve pazi, da joj neki
Cvetak ne pogazi.

A pitanja već naviru
Pa ga sve to muči.
I hteo bi od jednom
Baš sve da nauči.

"Što si bako tom cvetiću
Tol'ko vode dala?"
"Da bi cetak preživeo
Dušo, moja mala."

"Zašto bako, sunce greje,
Što nije zaspalo?"
"Pa zaspaće kad se smrkne
Pile, moje malo."

"Ptice lete previsoko
Što ne dodju dole?
Šta sam im ja uradio
Zašto me ne vole?"

"Pa vole te, srećo moja
Al' se opet boje,
Da nikada neće naći
Roditelje svoje."

I tako se svakog dana
Pitamo sve više.
Zašto nekad sunce sija?
Što padaju kiše?

Dokle li će baka znati
Da mu odgovara?
Sve dok Marko bude mali
I pitanja su mala.

Kada Marko poodraste
Neće ni pitati,
Mnoge stvari, sam od sebe,
On će već saznati.

Bas sam se raznezilaaa

Bravo za baku!