Nina Zivancevic

CINI MI SE

(EPITALAMIJUM za Pojatu,
dok slusam Zinu Parkins i razmisljam o pitanju
``koga ti to, u svari trazis?``)

Treba mi neko da zivi sa mnom u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali inses,
zatim cisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udise vazduh i zatim ga
drzi u plucima... u stvari,
NE TREBA MI NIKO

Medjutim,
treba mi neko ko srce azbuku...
neko ne porusen godinama,
nekog izbrusenog stila, koketno bice
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan u svojoj kozi,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko ko voli decu
(ali nije pedofi),
neko ko pravi umetnost,
ali za nju- nema uvek vremena...
neko ko se budi poslepodne i pali dzoint,
ko roni na dubini od 1.000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko mrava ni zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca andjele,
ko sa djavolom tikve sadi, u stvari...
NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko koje procitao Aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od pozara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru, Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, U Beogradu, U Teheranu, U Njujorku, u Rimu, Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko pocinje pokret u istoriji ili ga zavrsava,
u stvari...
NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko nezan kao meko praskozorje,
tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, tezak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruze, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao macka i otvara zute zenice u ponoc,
neko ko ne kaze nista
cak ko ne postoji, u stavri i zaista,
NE TREBA MI NIKO

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet, ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko place usred autobusa... na sredini koncerta,
na polovini razgovora i dok sece luk.
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec- u stvari,
NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko cisti slivnik, spava na kisi,
ko glanca kavez u zooloskom vrtu,
neko ko guta asid,predaje etiku,
pegla ves, razmislja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je zavrsio sa meditacijom i izasao iz neuroze,
neko iz pecine, iz lose porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji grade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaske iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima i napuklim ogledalima,
ikona mudrosti i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari,
NE TREBA MI NIKO
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko cisti cipele,
sece nokte, slaze posudje,
posmatra planete, voli nauku,
ko ima svoje misljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kicmu, ali ima auru na mestu gde hoda uspravno,
u stvari..
NE TREBA MI NIKO

Treba mi neko ko razmislja u bojama, ko oseca prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vest, a nesiguran poput akrobate,
ucitelj dziu-dzice na elektricnoj stolici punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plastu sena,
perverzna princeza na zrnu graska,
ulicni diler sa dosta praska,
pustinjski vetar bez jednog daska,
u stvari... u stvari...
NIKO MI NE TREBA
niko bas toliko, toliko
toliko
kao
Ti...