O UČENJACIMA

Ići dole

O UČENJACIMA

Počalji od ChloroformGirl taj Čet Okt 17, 2013 12:52 am

Dok sam ležao u snu, jedna ovca je brstila bršljanov venac oko moje glave – brstila i rekla: “Zaratustra nije više učenjak.”
 Rekla je i otišla ispršena i gorda. Jedno dete mi je to ispričalo.
 Volim da ležim ovde gde se deca igraju, kraj srušenog zida, među čičkom i crvenim bulkama.
 Ja sam još učenjak za decu, a i za čičak i crvene bulke. Nevini su oni, čak i u svojoj pakosti.
 Ali za ovce to nisam više: tako nalaže moja dubina – blagoslovena bila!
 Jer ovo je istina: iselio sam se iz doma učenjaka: i još sam zalupio vrata pred sobom.
 Predugo mi je duša sedela gladna za njihovim stolom; nisam ja, kao oni, obučen za saznavanje kao za krcanje oraha.
 Volim slobodu i vazduh nad svežom zemljom; radije ću spavati na volovskim kožama nego na njihovim dostojanstvima i počastima.
 Suviše sam vreo i opaljen sopstvenom mišlju: često gubim dah zbog toga. Tad moram da izađem napolje, moram da sklonim iz svih    prašnjavih soba.
 Ali oni hladno sede u hladnoj senci: oni u svemu žele da budu samo gledaoci i čuvaju se da ne sede onde gde sunce peče po  stepenicama.
 Kao oni koji stoje na ulici i zure u ljude koji prolaze: tako i oni čekaju i zure u misli koje su drugi mislili.
 Kad ih čovek dohvati rukama, oni praše oko sebe kao džakovi sa brašnom, i to nehotično: ali ko bi mogao pretpostaviti da njihova prašina  potiče od žita i od žute miline njiva u leto?
 Kad pokušavaju da budu mudri, jeza me hvata od njihovih sitnih izreka i istina: u njihovoj mudrosti često ima nekakvog zadaha, kao da potiče iz močvara, i doista, čuo sam i žabu kako krekeće iz nje!
 Spretni su oni, imaju pametne prste: šta traži moja jednostavnost kod njihove mnogostrukosti! Njihovi prsti se razumeju u svako uplitanje niti i vezivanje čvorova i tkanje: tako oni pletu čarape duha!
 Oni su dobri časovnici: samo treba voditi računa o tome da se tačno navijaju. Onda oni bez greške pokazuju koji je sat, dižući pritom skromnu galamu.
 Oni rade nalik na mlinove i maljeve: dobacite im samo svoja zrna! - oni već znaju da sitno samelju žito i da ga pretvore u belu prašinu.
 Oni jedan drugom dobro motre na prste i ne veruju jedan drugom previše. Dosetljivi u malim lukavstvima, očekuju one čije znanje se kreće na sakatim nogama – čekaju poput paukova.
 Uvek sam ih gledao kako oprezno pripravljaju otrov; i uvek su pritom na prste navlačili staklene rukavice.
 Umeju i da igraju obeleženim kockama; i zaticao sam ih kako igraju toliko marljivo da su se znojili.
 Oni i ja smo uzajamno tuđi, i njihove vrline mi još više vređaju ukus od njihovih laži i obeleženih kocaka.
 I dok sam stanovao kod njih, stanovao sam iznad njih. Zbog toga su postali kivni na mene.
 Nisu hteli ni da čuju da neko korača iznad njihovih glava; i zato su stavili drvo i zemlju i đubre između mene i svojih glava.
 Tako su priglušili odjek mojih koraka: i dosad su me najučeniji najslabije čuli.
 Stavili su između sebe i mene svu ljudsku laž i slabost: “lažnim tavanom” nazivaju to u svojim kućama.
 Ali uprkos tome ja sa svojim mislima koračam iznad njihovih glava; pa čak i kad bih koračao na sopstvenim greškama, još bih bio iznad njih i njihovih glava.
 Jer ljudi nisu jednaki: tako veli pravda. I što ja želim, oni ne smeju želeti!

                                            TAKO JE GOVORIO ZARATUSTRA
avatar
ChloroformGirl
Admin

Broj poruka : 80
Datum upisa : 11.02.2013
Godina : 29
Lokacija : Novi Sad

Pogledaj profil korisnika http://dilema.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu